Današnji problem na koji ćemo se fokusirati jeste plastika. Invazivna i sveprožimajuća, zagađuje plaže, vodotokove, mora, vazduh, hranu i vodu, a naučnici su njene tragove pronašli čak i u stolici ljudi – što je donekle i očekivano s obzirom na to da nam je dospela i u tanjire i čaše, a nemoguće ju je svariti. Iako se radi na pronalaženju njene zdravije alternative, pa se u te svrhe koriste seme maslina i šećerna trska, i dalje većina plastičnih predmeta oko nas vodi poreklo iz naftnih derivata.
“Mnogi su zapravo vrlo pesimistični u vezi sa tim koliko mi kao pojedinci imamo priliku da doprinesemo očuvanju našeg okruženja, pogotovo u zemlji u kojoj je energetski sistem ustrojen na uglju. U svakom slučaju, na nama je da budemo najbolja moguća verzija sebe.”
Fabrike se ne fokusiraju na reciklažu
Jedan od postulata ekonomije je i taj da potrošači diktiraju proizvodnju, a evo kako da pošaljemo impuls fabrikama da ne želimo proizvode koji su pakovani u smeće – ili su, još gore, smeće sami po sebi.
- Izbegavajte nepotrebno plastično pakovanje!
- Eko nabavka.
- Predak i naslednik folija i celofana – voštana krpa
- Bitan saveznik za borbu protiv zagađenja otpadom – bambus
- Reciklaža, apciklaža
- Prilagodljivost sopstvenim resursima i kreativnost – za manje smeća i više sreće
Reciklaža je u našoj zemlji prilično nerazvijena, ali svi možemo da se potrudimo da odvojimo sva plastična pakovanja koja koristimo posebno od ostalog đubreta i da ih ostavimo u kontejner u vreći s natpisom PLASTIKA u nedostatku reciklažnih ostrva u našem kraju. Tako možemo da olakšamo posao sakupljačima sekundarnih sirovina i da ona zapravo dospeju u neko postrojenje za preradu. Čak i u tom slučaju, mogu da se pretvore jedino u vlakna za odeću i tepihe i materijal nižeg kvaliteta, ali ne i da poprime svoju prvobitnu formu.
Priliku da plastičnim proizvodima sami produžimo život i da ona nastave cirkulisanje imamo kroz brojne do-it-yourself projekte, tj. takozvanu apciklažu (upcycling).
